Поларна светлост
Светлосна појава која се одвија у високој атмосфери, на висинама изнад 100 km, и која се обично посматра у поларним областима. Резултат је интеракције сунчевог ветра са Земљином атмосфером. Део тог тока високоенергетских електричних честица, које зраче са Сунца у свим правцима, пресреће моћно Земљино магнетно поље, које делује као заштитни штит и скреће га ка два магнетна пола. Бомбардовање честица на гасовите молекуле присутне у високој атмосфери резултира емисијом светлости различитих таласних дужина (различитих боја) и, последично, настанком поларних светлости. Њихове нијансе зависе од типа бомбардованих молекула. Молекули кисеоника стварају поларне светлости зелене боје; азот ствара сјај у црвеним, ружичастим и љубичастим тоновима, док мање честа плава боја потиче од молекула водоника, смештених веома високо у атмосфери. Зависно од хемисфере Земље у којој настају, имамо северну поларну светлост (северна хемисфера) и јужну поларну светлост (јужна хемисфера). Велике геомагнетне олује, изазване у Земљиној магнетосфери доласком сунчевог ветра јачег од уобичајеног, резултирају већим поларним светлостима, које се могу посматрати на нижим географским ширинама него обично. Северна поларна светлост позната је и као северно сијање и око ње постоји много легенди. У неким нордијским културама веровало се да су то душе мртвих, које су боравиле изнад атмосфере и плесале са упаљеним бакљама да би водиле кораке нових духова.
Повезани појмови: Соларна олуја, аурора, аурора бореалис, Јужна поларна светлост