Покајници

Скраћени начин означавања пенитентног снега. Овај назив се даје упечатљивим шиљцима збијеног снега, веома променљиве висине (од неколико центиметара до између 4 и 5 метара), у које се претвара снежни покривач изложен веома посебним и екстремним метеоролошким условима. Тако необичан назив дугује сличности коју имају са поворком покајника у Страсној недељи, од којих је сваки обучен у свој шиљати капуљач. Забележени су у високопланинским областима различитих планинских венаца широм света, а најчешће се формирају у пустињском, планинском региону централних Анда Аргентине и Чилеа, обично изнад 4000 м надморске висине. У Шпанији се повремено формирају и у Пиренејима и на планини Теиде. Ове ледене игле резултат су губитка снега топљењем и сублимацијом. У поменутом андском подручју окружење је, осим што је залеђено, толико изузетно суво да површински снег почиње да испарава, формирајући удубљења у снежном покривачу. Како се те празнине постепено шире, сунчев фактор постаје релевантан (различита инсолација између осунчаних и засенчених подручја), што убрзава процес губитка снега, прогресивно бушећи слој све док не кулминира формирањем те врсте ледених сталагмита. Прва научна референца о пенитентима дугује се енглеском природњаку Чарлсу Дарвину (1809–1882), који је на њих наишао на експедицији кроз андски регион, 22. марта 1835. Француски глациолог са седиштем у Чилеу Луј Љибутри (1922–2007) први је на задовољавајући начин објаснио како се формирају.

Познат и као: Пенитентес