азот

Главна компонента гасне смеше која чини ваздух, присутна у њему у свом молекулском облику (N2). То је, далеко, најзаступљенији елемент у Земљиној атмосфери, који заузима 78,084% њене запремине. То је безбојан гас без мириса и укуса, инертан, фундаменталан за живот на Земљи, с обзиром на важну улогу коју игра у биолошким процесима. Такозвани циклус азота је задужен за регулисање размене овог атмосферског гаса са живим бићима. Пошто није хемијски реактиван гас, циклус је могућ само захваљујући улози коју играју извесне бактерије, способне да синтетишу азотна једињења из азота који узимају из ваздуха, дајући настанак процесу познатом као фиксација азота. Шкотски хемичар, лекар и ботаничар Данијел Радерфорд (1749–1819) први је открио постојање овог гаса, 1772. године. Назвао га је „флогистицирани ваздух“, у односу на флогистон; супстанцу за коју се у то време претпостављало да је одговорна за запаљивост ствари. Касније га је француски хемичар Антоан-Лоран де Лавоазје (1743–1794) назвао azote, термином који потиче од грчке речи ζωή (живот), којој претходи привативни префикс (слово „а“ – алфа у грчком алфабету), и значи „без живота“ или инертан, што је главна карактеристика азота.