громобран

Уређај који штити зграду од удара грома, чувајући физички интегритет људи који је насељавају. Громобрани се постављају и на бродове и на најразличитије врсте постројења (антене, далеководни стубови, ветротурбине...). Најчешћи од свих заснован је на ефекту шиљка и познат је и као Френклинов громобран, у част свог проналазача: свестраног Бенџамина Френклина (1706–1790). Захваљујући свом чувеном огледу са змајем, изведеном у Филаделфији (САД) 15. јуна 1752, показао је да су муње електрична пражњења. Следеће године (1753) измислио је тај уређај. Конвенционални громобран се поставља на највишу тачку зграда и састоји се од једне или више металних шипки од поцинкованог челика, које се завршавају волфрамским шиљком, отпорним на високе температуре које настају када га удари гром. Јонизација ваздуха на том врху отвара пут муњама које долазе из олујних облака. Други крај је повезан са тлом путем металних проводника ниског отпора. На тај начин, када муња удари у шипку, брзо се преноси у тло, спречавајући да пражњење проузрокује штету на конструкцији зграде. Неки громобрани – такође засновани на ефекту шиљка – крунисани су својеврсним прстеном који садржи малу количину радиоактивног изотопа, чија је сврха да додатно јонизује ваздух око уређаја. Постоје и громобрани мрежастог типа – засновани на физичком принципу Фарадејевог кавеза –, који се састоје од уземљене металне мреже која у потпуности прекрива зграде. Модерна зграда са металном конструкцијом испуњава исту функцију, због чега је вероватноћа да муња продре у њу и проузрокује штету унутра смањена на практично нулу.

Повезани појмови: Муња