Водена пара
Безбојан гас у траговима који је део ваздуха и који игра важну улогу у атмосферској динамици и енергетском билансу Земље. У атмосферу доспева углавном испаравањем великих водених маса које прекривају површину Земље, уз допринос вегетације (евапотранспирација) и, у мањој мери, снежног и леденог покривача (сублимација). То је атмосферска компонента са најнеправилнијом расподелом, како просторно, тако и временски. Њен удео у ваздуху може варирати од једва 0,4% по запремини у пустињским подручјима до 4% у планинским шумама магле и тропским кишним шумама, непрестано опадајући како се пење кроз атмосферу. Концентрисана је углавном у доњој и средњој тропосфери. Има велику способност упијања зрачења које долази од Сунца (кратког таласа) и са површине Земље (дугог таласа), што је чини истакнутим гасом стаклене баште и главним регулатором температуре на планетарном нивоу. На популарном нивоу постоји знатна забуна у вези са њеном природом, јер је раширена идеја да су облаци, пара од вруће воде или дах који издишемо на хладне зимске дане водена пара. У свим тим случајевима оно што се посматра је резултат промене фазе из паре у течност, пошто су сви ти елементи састављени од микроскопских капљица воде, које су настале кондензацијом водене паре присутне у ваздуху. Од укупне воде која се налази у атмосфери - у било ком од њена три стања -, 96% је водена пара, мада је просечан животни век молекула овог гаса у атмосферској средини само десет дана.
Повезани појмови: Засићење