ЕНСО

Међународно коришћени акроним за климатски образац Ел Нињо – Јужна осцилација (El Niño - Southern Oscillation, на енглеском). Ова природна појава је најјаснија манифестација спреге између атмосфере и океана. Реч је о великој бимодалној осцилацији, чија је негативна фаза Ел Ниње, а позитивна Ла Ниња. Почетак епизоде ЕНСО обележавају значајне аномалије површинског притиска између Тахитија, у Француској Полинезији, и Дарвина, на северу Аустралије, као и температуре површине мора у централном и источном екваторијалном појасу Пацифика. У климатологији се такозвани Индекс јужне осцилације (познат као SOI) користи да се утврди када почиње одређена фаза ЕНСО. Тај индекс је дат стандардизованом разликом атмосферских притисака измерених на поменутим местима. У нормалним условима – при неутралном ЕНСО –, притисак је нижи у Дарвину него на Тахитију, што одржава струјање ваздуха од истока ка западу (режим пасата) које преноси велике количине водене паре у источни део пацифичког басена, стварајући карактеристично кишовито време северне Аустралије и суседне Папуе Нове Гвинеје и Индонезије. У условима Ел Ниња, разлика притисака са обе стране басена слаби, пасати такође слабе, узлазна струјања влажног ваздуха се смањују и мењају се океанске струје, уз загревање површинске морске воде у поменутом појасу. Све то значајно мења обрасце ветрова и режиме падавина у целој пацифичкој регији. Док Аустралија трпи суше, на другој страни басена, на западној обали екваторијалног појаса Јужне Америке, јављају се провале облака који изазивају поплаве. Са појавом Ла Ниње (позитивна или хладна фаза ЕНСО) дешава се управо супротно. У обе фазе, утицај ЕНСО није ограничен на пацифички басен, јер је много више региона света у којима се осећају његови ефекти.