Енергетски биланс Земље
Равнотежа између тока зрачне енергије коју Земља прима и тока који враћа у свемир. У глобалном просеку и током довољно дугог периода, биланс мора бити нула, што гарантује услове настањивости планете. Постојање ове равнотеже између долазне и одлазне енергије подразумева да сунчево зрачење (кратког таласа) које Земља апсорбује мора бити једнако збиру дела који се непосредно одбија и земаљског зрачења (дуготаласног инфрацрвеног зрачења) које емитује наша планета. У заокруженим бројевима, ако на врх атмосфере стигне 100 јединица енергије (што одговара долазном сунчевом току од 342 W/m2), 50 јединица апсорбује површина Земље, 20 поменута атмосфера, а преосталих 30 се враћа у свемир, што чини планетарни албедо. Садашња климатска промена нарушава равнотежу између оног што улази и оног што излази, јер, како се повећава концентрација гасова стаклене баште у атмосфери, атмосферска средина апсорбује више земаљског инфрацрвеног зрачења и пушта да мањи део побегне у свемир. Последица тога је уочено глобално загревање.