глацијација
Период трајања између 40.000 и 100.000 година у коме се ледене и снежне масе поларних капа шире ка нижим географским ширинама, прекривајући знатно велики део површине Земље. Еквивалентна је леденом добу или глацијалном периоду, иако постоји знатна забуна око номенклатуре која се користи за означавање различитих типизираних хладних периода (ледено доба). Током кватернара - геолошког периода који је почео пре 2,59 милиона година - смењују се глацијације и интерглацијални периоди, од којих последњи тренутно проживљавамо. Почетак глацијације последица је комбинације одређених астрономских фактора повезаних са цикличним променама низа орбиталних параметара Земље (ексцентрицитет орбите, нагиб осе, преципитација равнодневица), поред сунчеве активности, због чега постоје периоди у којима Земља прима мању количину енергије од Сунца, уз последично захлађење. Српски геофизичар, математичар и инжењер Милутин Миланковић (1879-1958) изнео је успешну теорију која објашњава кватернарне глацијације путем тих орбиталних варијација, познатих у његову част као Миланковићеви циклуси.
Познат и као: Глацијални период