Атмосфера
Гасовити омотач који окружује Земљину (чврсту и течну) површину. Дефиниција се може уопштити на било које небеско тело, али ћемо се у овом одређењу односити само на Земљину атмосферу, која се обично једноставно назива „атмосфера“. Она чини један од пет подсистема који сачињавају климатски систем. Ваздух који је чини распоређен је у слојеве чији број варира зависно од разматраног критеријума. На основу вертикалног температурног профила, атмосфера се дели на пет добро дефинисаних слојева (тропосфера, стратосфера, мезосфера, термосфера и егзосфера), у којима се наизменично јављају термички пораст и пад. То је атмосферска подела која преовладава, мада се подједнако ваљано могу утврдити и друге комплементарне, зависно од хемијског састава или електронске структуре. Иако неки аутори постављају горњу границу атмосфере на одређену висину, таква граница нема физичког смисла, јер је граница са свемиром дифузна. Густина ваздуха постепено опада како се пење, а да се не може тврдити да од одређеног нивоа постаје једнака нули. Док се у аеронаутичке сврхе граница између атмосфере и свемира поставља на 100 километара висине - такозвана Карманова линија -, у метеорологији је најуобичајеније да се та граница поставља 300 километара изнад наших глава. Највећи део масе атмосфере концентрисан је у њеном доњем делу, где густина ваздуха веома нагло опада с висином. Отприлике половина те масе налази се у првих пет километара атмосфере, а 99% у првих тридесет. Одатле навише ваздух је веома разређен.