Торнадо

Ротирајући стуб ваздуха, левкастог изгледа, са великом угаоном брзином, који се спушта из вертикално развијеног облака (у већини случајева кумулонимбуса повезаног са суперћелијском олујом) и допире до Земљине површине. Видљив је захваљујући кондензационом левку (који не допире увек до тла) и прашини и безбројним предметима које усисава док пролази, а које је претходно ишчупао из тла. То је најжешћа мезоскална метеоролошка појава од свих које се формирају на Земљи; она која концентрише највећу количину енергије на најмањем простору. Процењује се да је притисак у његовој унутрашњости између 100 и 200 hPa нижи него изван њега. И његова величина и трајање веома су променљиви. Његов пречник може да варира од неколико метара (микроторнадо) до неколико километара, у најизузетнијим случајевима. Типичан пречник је реда величине стотину метара. Траје кратко; од једва неколико секунди до једног сата. Удари ветра које генерише око себе су изузетни; код најинтензивнијих реда величине 500 km/h, изазивајући потпуну пустош на целој траци терена преко које пролази (удаљености од једва неколико стотина метара до неколико стотина километара у неким случајевима). Његова типична брзина кретања је између 50 и 80 km/h. Осим ветрова које торнадо ствара при проласку, мултићелијске олује и суперћелије из којих се многи спуштају дају жестоке пљускове, град и јаку грмљавинску активност. Повремено се формирају такозвани торнада са више вртлога, чија је главна особеност да истовремено имају два или више кондензационих левкова и/или облака крхотина (прашина, гране, поцепане дрвене даске...).