Јоносфера

Област атмосфере која се простире, отприлике, од 60–80 до 500–1000 km надморске висине, у којој је ваздух јонизован, тако да кроз њега струје позитивни јони и слободни електрони, што га чини да се понаша као електрични проводник. Јонска густина је довољно висока да се у њој одбијају радио-таласи из одређеног опсега фреквенција. Такође изазива сметње у сигналима које вештачки сателити шаљу на Земљу. На средњим географским ширинама, јонизација у овој атмосферској области углавном је последица апсорпције одређених УВ и рендгенских опсега сунчевог зрачења, док је на високим географским ширинама углавном изазвана високоенергетским честицама које носи сунчев ветар, а које Земљино магнетно поље скреће ка половима. Јоносфера је подељена на три слоја, позната по иницијалима D, E и F. Слој D присутан је само током дана и најнижи је од свих, а може почети да се испољава од око 60 km надморске висине. Изнад њега налази се слој E, а још више слој F, који се дели на два подслоја (F1 и F2) променљиве дебљине, зависно од тога да ли је дан или ноћ. Главне карактеристике сваког од јоносферских слојева детаљно су описане у одговарајућим одредницама овог речника.

Повезани појмови: D слој