Тропосфера
Доњи слој атмосфере, који се протеже од површине Земље - са којом је у контакту - до тропопаузе, смештене на око 11 km висине у средњим географским ширинама, мада њена дебљина варира у зависности од метеоролошких услова и географске ширине. У њој температура доста равномерно опада са висином, брзином од 6,5°C/km (теоријска вредност, за стандардну атмосферу), мада на неким деоницама има инверзије у којима се то понашање обрће. Тропосфера садржи приближно 80% укупне масе атмосфере и 99% целокупне водене паре. Атмосферски притисак, као и температура, опада како се кроз њу пење, и то веома брзо (експоненцијални пад). На око 5 km висине притисак износи приближно половину оног на нивоу мора. Одатле навише, оскудица кисеоника отежава дисање. Већина метеоролошких појава одвија се у тропосфери (киша, олује, фронтови, циклони...), а вертикална кретања ваздуха одвијају се углавном повезана са конвекцијом (загревање тла) и орографским принудним дизањем. Узбуркавање ваздуха, његово стално кретање, један је од главних обележја овог слоја, чије је име 1909. предложио француски метеоролог Леон П. Тисеран де Бор (1855-1913), управо мислећи на његову променљиву природу. Реч "тропосфера" настаје спајањем грчких појмова τροπος (tropos), што значи обрт, и σϕαιρα (sphaira), сфера.