Угљен-диоксид (CO2)
Један од гасова у траговима присутних у атмосфери, чије је порекло и природно и последица сагоревања фосилних горива богатих угљеником - као што су нафта, камени угаљ или природни гас -, спаљивања биомасе, као и промена у коришћењу земљишта и одређених индустријских активности. То је главни стакленички гас антропогеног порекла, чија се атмосферска концентрација веома изразито повећала од средине прошлог века, упоредо са емисијама које стварају наше активности. До краја друге деценије 21. века достиже 415 делова на милион по запремини. То је безбојан гас, без мириса, благо киселкастог укуса, који при високим концентрацијама изазива гушење. Није запаљив и растворљив је у води. Његово време задржавања у атмосфери креће се између 5 и 200 година. Није могуће утврдити једну вредност, због сложености циклуса угљеника, са различитим брзинама апсорпције гаса повезаним са различитим природним процесима уклањања. Његова хемијска формула је CO2, а познат је и као угљена киселина анхидрид или, застарелим архаизмом који се више не користи, угљен-бидиоксид. У студијама климатских промена користи се појам „еквивалент угљен-диоксида“, дефинисан као количина CO2 која би била потребна да изврши исти радијативни форсинг (загревање) који производи одређени стакленички гас или мешавина неколико тих гасова.
Повезани појмови: Глобално загревање, ефекат стаклене баште, климатске промене