Смог
Прљава магла која се формира у урбаним и индустријским срединама, у којима је атмосферско загађење високо. Појам настаје спајањем енглеских речи smoke (дим) и fog (магла) и као такав је познат на међународном нивоу. Смог који погађа велике градове углавном је узрокован саобраћајем и познат је као фотохемијски смог. Сагоревање угљоводоника у моторним возилима емитује у ваздух угљен-моноксид и азотне оксиде (NOx) (NO као примарни загађивач и NO2 као секундарни, који настаје из њега спајањем са кисеоником), између осталих гасова, поред разних испарљивих органских једињења која се такође уносе у атмосферу. У присуству сунчевог зрачења одвија се низ фотохемијских реакција које стварају велике количине нових штетних супстанци (секундарни загађивачи) као што је озон, који постепено замућује околину, смањујући видљивост и формирајући врсту куполе (тако се и назива) мркастог изгледа која прекрива цео град. Његово присуство надражује очи и дисајне путеве, због чега многи људи развијају болести као што су ринитис, бронхитис, астма или упала плућа. Упорне антициклоналне ситуације, нарочито зими, уз присутну температурну инверзију, у којима је осунчаност велика и једва има ветра, погодују стварању и постепеном повећању фотохемијског смога. Постоји и други тип смога, индустријски смог – познат и као сиви или сумпорни смог –, услед емисија честица и гасовитих загађивача пореклом из индустријских активности. Спаљивање угља у фабрикама, термоелектранама и неким градовима главни је извор атмосферске емисије чађи и сумпор-диоксида (а из њега и других супстанци као што су сумпорна киселина и разни сулфати) који, уношењем у капљице воде магле, дају поменути индустријски смог, веома загађујући.
Повезани појмови: загађење ваздуха