Термосфера
Слој атмосфере који се налази између мезосфере и егзосфере. Четврти по реду, рачунајући одоздо, од пет слојева на које се атмосфера дели ако се посматра њена вертикална термичка структура. Протеже се од 80 до око 500-600 km висине, мада је њена дебљина променљива и понекад је већа (термопауза). У овом слоју густина ваздуха је веома мала и он је снажно јонизован услед дејства ултраљубичастог зрачења, гама зрака и рендгенских зрака који стижу од Сунца и који кроз њега пролазе једва ослабљени. Назив слоја односи се на топлоту (префикс "термо-" потиче из старогрчког θερμός [ thermos ], што значи врућ), пошто температура у њему расте са висином и достиже веома високе вредности у горњем делу, реда величине 1000-1500°C. Током дана, док га прожима сунчево зрачење, разређени гас који га чини може достићи знатно више температурне вршне вредности, до 2500°C, мада се било који предмет који се тамо налази - као што је, на пример, Међународна свемирска станица - не загрева контактом, јер је молекуларна густина толико мала да не постоји провођење топлоте.