Дуга

Ово је, без сумње, најпознатија и најспектакуларнија оптичка појава од свих које се јављају у атмосфери. Назив појаве односи се на богињу Ирис, која се у старој Грчкој сматрала гласником богова. Њено одлажење и долажење између Олимпа - пребивалишта богова - и земаљског света - где живимо ми, људска бића - добро се огледа у дуги и њеној привидној вези између неба и земље. Можемо је дефинисати као велику, полукружну светлосну траку, или њен део, коју формира скуп концентричних лукова, који се међусобно надопуњују, а приказују боје видљивог спектра светлости. Црвена се појављује на горњој ивици дуге, а љубичаста на доњој. Овај опис одговара примарној или главној дуги, али се понекад могу видети и секундарна дуга и суперномерарни лукови. Појава свих њих последица је феномена преламања, одбијања, дифракције и интерференције светлости док пролази кроз завесу кишних капи осветљених сунцем или месецом. Иако је уобичајено говорити о седам боја дуге, у стварности је вишебојна трака образована континуумом, тако да је та подела произвољна.