температура
Физичка величина која се, примењена на ваздух и као прва апроксимација, може дефинисати као степен узбурканости молекула гасова који га чине, тако да што је ваздух топлији, то је већа покретљивост његових молекула и, сходно томе, виша његова температура. Са хладноћом је обрнуто; молекуларна узбурканост је мања. Горња дефиниција - заснована на кинетичкој теорији гасова - применљива је само на идеалан гас, а ваздух можемо сматрати таквим само под одређеним претпоставкама, па је, строго говорећи, прикладније дефинисати температуру као физичку величину два система или тела у међусобном контакту (ваздух и термометар, у датом случају), чија једнакост вредности гарантује топлотну равнотежу међу њима. Температура ваздуха добија се директно очитавањем термометра изложеног том елементу унутар метеоролошке заклоне, што гарантује валидност података, јер се на тај начин избегава непожељно прегревање које би могло да искриви мерење. У Међународном систему јединица температура се изражава у келвинима (K), мада се у метеорологији уобичајено користи стостепена скала, чија је јединица степен Целзијуса (°C). У САД се скала Фаренхајтове температуре (°F) и даље користи међу становништвом, док је у осталим земљама енглеског говорног подручја изашла из употребе.