Метеоролошки радар

Радар који се користи у метеоролошке сврхе. Термин RADAR је акроним енглеског израза RAdio Detecting And Ranging (радио-детекција и одређивање даљине). Иако се почео изражавати својим акронимом великим словима, постепено је интегрисан у језик као обична реч (радар), на сличан начин као што се дешава са DANA (dana). Овај инструмент почео је да се користи у војне сврхе током Другог светског рата, након што је развијен у претходним годинама, захваљујући доприносима научника и инжењера различитих националности. Војни авиони почели су да носе уграђене радаре који су, поред одређивања положаја непријатељских авиона, детектовали и сигнале који долазе од метеора присутних у ваздуху. Када се војни сукоб завршио, неки научници који су радили за оружане снаге САД почели су да развијају могуће цивилне примене тих радарских сигнала. Од 1970-их надаље почеле су да се успостављају прве мреже радара, које одржавају различите метеоролошке службе. Током година метеоролошки радари су модернизовани, омогућавајући добијање тродимензионалног приказа падавинских елемената присутних у атмосфери. Неки уређаји омогућавају и одређивање брзине кретања капи и зрна града у односу на фиксни положај радара (Доплеров радар). Радар је инструмент који, помоћу ротирајуће антене, емитује микроталасне импулсе у свим правцима, за шта изводи низ скенирања на различитим висинама, покривајући 360° око себе. Ради у опсегу таласних дужина између 1 и 30 cm. Емитовани сигнал (уски сноп поменутих микроталаса) преноси се снагом од неколико мегавата, кроз низ импулса раздвојених један од другог неколико микросекунди. Како ови снопови пресрећу капи и зрна града на свом атмосферском путу, расипају се у свим правцима, а један њихов део се враћа ка радару, што хвата пријемник. Време протекло између емисије и пријема сваког импулса омогућава одређивање удаљености на којој се налазе циљеви. Добијена информација, која долази од свих повратних сигнала које је инструмент пресрео, обрађује се и претвара у слике које омогућавају визуализацију просторне расподеле – око положаја радара – подручја која генеришу ехо. Радар не мери директно интензитет падавина, мада те слике могу сугерисати супротно. Често се генеришу лажни ехои, које прогностичари морају знати да разликују. Извори грешака могу бити најразличитије природе: од кварова калибрације уређаја, преко присуства препрека (упркос томе што се радари обично постављају на узвишеним локацијама, са јасним хоризонтом), до прецењивања падавина у одређеним ехоима. На радарским сликама користи се скала боја. Обично се плава и зелена додељују најслабијим ехоима (који одговарају малим капима), а црвена и магента најјачим повратним сигналима (град и велике капи). Свака боја представља ниво рефлективности, сви мерени у децибелима (dBZ).