Лед

Вода у чврстом стању. У природи постоји десет врста леда, са различитим кристалним структурама, у зависности од услова притиска и температуре. Лед који познајемо и који је најзаступљенији на Земљи је Ih, који кристализује у хексагоналном систему и познат је као обичан лед, мада га једноставно називамо лед. Може настати и смрзавањем течне воде и сублимацијом водене паре присутне у атмосфери. Има бесконачну разноликост облика и текстура. Чист лед – без заробљеног ваздуха – је провидан. Бела боја коју већина облика леда обично показује последица је ваздуха који садрже. Белина снега – састављеног од агрегата ледених кристала – последица је његове рељефности. Лед може имати и интензивну плаву боју, која се јавља када је нарочито збијен, али са заробљеним ваздухом; та околност изазива расејање светлости која пада на њега, на сличан начин као што се дешава на небу (Рејлијево расејање). Ова упечатљива плавкаста нијанса уочава се, на пример, у дубоким пукотинама глечера и у неким санта леда. Чиста вода се смрзава на 0 °C на нивоу мора при нормалним условима притиска (P = 1013 hPa). Густина насталог леда је 0,9168 g/cm3, што је вредност нижа од вредности течне воде (1 g/cm3). Та особеност је узрок да лед плута на води.