хелиограф / мерач осунчавања

Метеоролошки инструмент, познат и као хелиофанограф, који омогућава добијање дневног записа временских интервала током којих сунчево зрачење директно погађа или, у супротном, досеже површину Земље довољним интензитетом да произведе јасно оцртане сенке. Ова потоња околност настаје када на небу постоји танак слој високих облака. Хелиограф који се најчешће користи у метеоролошким опсерваторијама је такозвани тип Кемпбел-Стокс; назван у част Џона Френсиса Кемпбела (1822-1885), који га је изумео 1853. године, и Џорџа Габријела Стокса (1819-1903), који га је усавршио 1879. године. Његов главни елемент је чврста стаклена кугла пречника 96 мм, постављена на метални носач у облику сферне калоте, на који се, уметнута између два жлеба, ставља градуисана картонска трака са одштампаним сатима. Кугла делује као сабирно сочиво, без обзира на то из ког правца долази сунчева светлост. Када се сунце појави изнад хоризонта, светлост пада на куглу која концентрише зраке у једну тачку на картону, спаљујући га. Како се сунце пење, тачка конвергенције се мења, остављајући угљенисан траг на траци, који је прекинут само током времена када је сунце заклоњено облацима. Постоје три различита положаја у којима се картонска трака може фиксирати, као и три различита модела траке (права, кратка закривљена и дуга закривљена), јер у зависности од доба године сунце досеже већу или мању висину изнад хоризонта, мењајући и нагиб своје путање у односу на тло. Сваког дана у хелиограф се ставља трака на којој се бележе часови осунчавања.

Повезани појмови: Инсолација