Облак

Хидрометеор који се састоји од видљиве масе ситних капљица течне воде, ледених кристала, или обоје истовремено, суспендованих у атмосфери, обично смештених на одређеној висини изнад земљине површине, мада може бити у контакту с њом. Облак може садржати и веће честице воде или леда – које саме по себи чине друге хидрометеоре, као што су киша, снег или град –, као и нехидричне течне или чврсте честице, које могу потицати од дима, прашине или индустријских гасова. Појава облака на небу је резултат формирања течне воде или леда, као последица кондензације или сублимације водене паре присутне у ваздуху. Облаци имају веома разноврсне облике и величине и могу показивати широк спектар боја (не само белу којом се обично поистовећују), у зависности од састава, доба дана и положаја посматрача. Њихова званична (латинска) номенклатура и класификација прате критеријуме утврђене у Међународном атласу облака СМО. Већина облака налази се у тропосфери, која се условно дели на три нивоа (високи, средњи и ниски), у сваком од којих се јављају само одређени родови облака, мада неки од њих могу заузимати више нивоа истовремено. Границе ових нивоа нису фиксне, јер варирају са географском ширином, а и са добом године.