висинска карта

У метеоролошком жаргону, назив за сваку карту која приказује метеоролошке информације на датом атмосферском нивоу, изнад нивоа мора. Уобичајено је да се назива и картом изохипси, пошто су на њој уцртане те изолиније. Заједно чине топографију дате површине притиска. Свака изохипса је изолинија поменуте изобарске површине. Висинске карте се рутински праве за стандардне нивое од 850, 700, 500, 300, 200 и 100 hPa. Строго говорећи, требало би их називати картама висина, пошто нам показују висине (изражене у геопотенцијалним метрима) на којима се налазе ти нивои притиска. И на овим картама и на приземним картама јасно се огледа синоптичка ситуација, са свим учесницима метеоролошке сцене: антициклонима, депресијама, одсеченим циклонима, фитиљима, гребенима... Праве висинске карте у ужем смислу су оно што се назива „релативне топографије“. На њима се, узимајући као основни референтни ниво изобарску површину најближу нивоу мора (обично 1000 hPa), цртају изохипсе које приказују дебљине које достижу одређени стандардни нивои притиска. На пример, на релативној топографији од 500 hPa, варијација тих дебљина представља варијацију висине коју тај стандардни ниво доживљава у односу на површину од 1000 hPa.

Повезани појмови: изохипса