Нестабилност
Када се односи на атмосферу, представља стање нехидростатичке равнотеже. Када постоји атмосферска нестабилност, сваки ваздушни мехур принуђен да се незнатно помери по вертикали тежи да се слободно, без ограничења, уздиже, утолико што непрестано наилази на ваздух гушћи од ваздуха који садржи. Присуство хладнијег ваздуха од уобичајеног на средњим и горњим нивоима тропосфере погодује узлазним кретањима ваздуха и стварању вертикално развијених облака који понекад кулиминирају олујама. Потребан је значајан степен атмосферске нестабилности да би могле да се формирају. Томе доприносе и различити механички и термички механизми, као што су конвергенција површинских ветрова, орографско принудно издизање или загревање тла сунчевом светлошћу.