метеорологија
Наука која се бави проучавањем метеора, углавном усмерена на прогнозирање времена. Простире се од физичког, хемијског и динамичког проучавања разних атмосферских појава, до пажљивог посматрања свега што се дешава у атмосфери, проучавања интеракција атмосферске средине са осталим компонентама климатског система и израде концептуалних и математичких модела, ови други намењени предвиђању њене будуће еволуције. Граница између метеорологије и климатологије је замагљена, а задаци којима се баве обе научне дисциплине делимично се преклапају. Етимолошко порекло појма сеже у стару Грчку, где је почела да се користи реч (meteoros), која чини корен речи, мада са ширим значењем од садашњег, јер је описивала сваку небеску појаву, била она атмосферске природе или не. Иако се реч „метеорологија“ приписује Аристотелу (384-322. п. н. е.), изведена из наслова његове познате расправе Meteorologica (Метеоролошки списи), раније ју је користио Диоген из Аполоније (450-399. п. н. е.). Четири књиге које чине аристотеловску расправу - написане око 340. п. н. е. - допринеле су уклапању проучавања метеора у природну филозофију, постајући референтна књига на ту тему током два миленијума, све до 17. века. Врло је уобичајено рећи „метереологија“ уместо метеорологија. Грешка се протеже и на друге речи исте породице, као што су метеоролог („метереолог“) и метеоролошки („метереолошки“).