Антициклон

Дословно значи „супротно циклону“. Термин је предложио енглески научник сер Френсис Галтон (1822-1911) да опише област атмосфере са карактеристикама супротним онима циклона, депресије или система ниског притиска. Може се дефинисати као област знатно веће површине од система ниског притиска, у којој је притисак виши него у околини. У антициклонима атмосферски притисак расте како се иде споља ка центру, достижући максималну вредност у централном делу. На временским картама означавају се словом А (великим), ограничени су затвореним линијама - изобарама или изохипсама, зависно од типа карте - а њихов облик је обично овалан. Циркулација ваздуха око њих је у смеру казаљке на сату у северној хемисфери, а у супротном смеру на југу, формирајући у свим случајевима велика подручја субсиденције (спуштања ваздуха). Време повезано са антициклоном одликује се присуством слабих ветрова, одсуством падавина и претежно ведрим или благо облачним небом; ово последње се, међутим, не дешава увек, јер се понекад стварају повољни услови за настанак магле. Разликују се топли и хладни антициклони, зависно од термичких карактеристика ваздушне масе у којој се формирају.

Познат и као: Висок ваздушни притисак