Сунцестој
Као и код појма „равнодневица“, његова употреба је релативно уобичајена у текстовима из метеорологије и климатологије. Реч потиче од латинског solstitium, што буквално значи „сунце стоји“, јер означава сваки од два тренутка у години када сунце, на свом путу преко небеског свода, достиже своју највећу и најмању висину у односу на хоризонт у свакој од Земљиних хемисфера и зауставља свој успон или спуштање. На северној хемисфери зимски сунцестој обично пада 21. или 22. децембра, одговара најдужој ноћи у години и означава почетак астрономске зиме, док се летњи сунцестој дешава готово увек 20. или 21. јуна, дан је са највише сати сунчевог сјаја у години и означава почетак астрономског лета. Подударање сваког сунцестоја са датумом настанка обрнуто је на јужној хемисфери (зимски пада у јуну, а летњи у децембру).
Повезани појмови: Равнодневица