калима
Литометеор који се састоји од суспензије у атмосфери неводених чврстих честица (прашина, песак, пепео), у количини довољној да замути ваздух и смањи видљивост. Ако је видљивост на нивоу површине Земље смањена, а релативна влажност ваздуха је испод 70%, постоји калима, али ако је изнад 70% посматрана или прогнозирана појава биће бруму (измаглица) (према техничким критеријумима AEMET-а). Калима даје небу земљану боју (окер, мркасту, жућкасту, наранџасту, црвенкасту), која варира зависно од природе терена са ког су честице одвеване и од сунчеве светлости. Већа или мања непрозирност коју ствара зависи како од концентрације честица тако и од њихове хигроскопне способности. На основу ове друге прави се разлика између суве калиме и влажне калиме. Посебан случај ове друге је такозвана слана калима, узрокована присуством ситних честица морске соли, пореклом од испаравања морске пене која се одваја са површине мора. И појам калима и његове варијанте калина и калисма етимолошки потичу од латинске речи caligo, која значи таму, од које потичу и калигино, калигине и калигиносо.