Монсун
Изражава се подједнако у једнини и множини (монсуни), то је бимодални режим ветрова који дува у неким регионима тропског и суптропског појаса, повезан са сезонским померањем ITCZ (интертропске зоне конвергенције) и са појавом екваторијалног млазног тока (источне струје) у горњој тропосфери у јужној Азији (између 15 и 17 km висине на екватору). Ови постојани ветрови су последица различитог загревања континенталних и суседних океанских подручја, а мењају правац – дувајући наизменично са југозапада и североистока – у зависности од тога да ли је лето или зима. Реч монсун потиче од арапског термина mausim, што значи годишње доба, управо због поменуте сезонске промене правца. Врло је уобичајено поистовећивати монсун са кишном сезоном у Индији, која одговара само летњем монсуну у тој земљи. Југозападни ветрови, обилно натопљени влагом као последица њиховог поморског пута преко Бенгалског залива, по доласку на копно доносе жестоке и упорне кише у североисточну Индију и Бангладеш, изазивајући поплаве. Монсунски режим се такође простире на друге области југоисточне Азије, као и Америке, Африке и Океаније. На свим овим местима долази до смене летњег монсуна (југозападни ветрови) и зимског монсуна (североисточни ветрови). Монсунске кише падају углавном на копно током летње сезоне.