Бофорова скала
Скала која се користи за мерење јачине ветра, која успоставља бројчану поделу на тринаест степени или јачина – од 0 (тишина) до 12 (олуја јачине урагана) –, придружујући свакој категорији одређени распон брзина ветра, изглед површине мора и ефекте уочене на копну. Скалу је око 1805. створио ирски морнар и хидрограф сер Френсис Бофор (1774–1857) и првобитно је била замишљена само за поморску употребу, без навођења брзина ветра у то време. Средином 19. века уграђене су вредности брзине које одговарају сваком броју на скали. Коначно, почетком 20. века тадашњи директор Британске метеоролошке службе, сер Џорџ Ц. Симпсон (1878–1965), увео је у њу описе ефеката ветра на копну.