Метеосат
Европски програм геостационарних метеоролошких сателита који је развио EUMETSAT (европска организација одговорна за рад метеоролошких сателита) и којим та организација управља, у сарадњи са Европском свемирском агенцијом (ESA), која је задужена за њихово лансирање. Први сателит у серији био је Метеосат-1, лансиран 23. новембра 1977. Прве снимке направио је 9. децембра те године и од тада, и он и остали Метеосат сателити који су стављени у орбиту настављају да пружају метеоролошке податке о Европи и Африци – путем снимака које хватају – са привилеговане позиције коју заузимају, на око 36.000 километара висине, изнад Гвинејског залива, где линија екватора сече почетни меридијан. Након прве серије од седам сателита (од Метеосата-1 до 7), који су већ достигли крај радног века, уследила је друга генерација (MSG), од четири сателита, са већим могућностима, дизајнирана да задовољи потребе nowcasting-а (непосредне прогнозе) и нумеричке прогнозе времена. Први од тих сателита (Метеосат-8 или MSG-1) почео је са радом 29. јануара 2004, а за њим су уследила друга три која завршавају серију (MSG-4 је стављен у орбиту у јулу 2015). Континуитет услуга које пружа MSG осигуран је за наредне деценије захваљујући трећој генерацији Метеосат сателита (MTG), чија је прва јединица лансирана у свемир 2022.