дерехо
Веома интензивни и налетни ветрови који настају дуж јаке линије претњи, која може достићи неколико стотина километара дужине и брзо се креће по терену. Ти ветрови, са разорним ефектима, последица су низа силазних удара које за собом остављају олује које чине ту линијску структуру, најчешће повезану са мезоразмерним конвективним системом. Разлика у односу на фронт налета је у томе што су у случају дерехоа ветрови континуирани и појачавају се иза линије олуја. Дерехои могу бити повезани и са торнадима и могу довести до обилних падавина и бујичних поплава (flash floods). Појам се међународно користи на шпанском, као што је случај са појавом Ел Ниња. Први га је употребио хемичар немачког порекла Густавус Детлеф Хинрихс (1836-1923), у раду објављеном 1888. у часопису American Meteorological Journal. Тим именом назвао је атмосферску појаву коју је приметио у држави Ајова (САД) 31. јула 1877; жестоку као торнадо, али са другачијим карактеристикама. Док торнадо ствара ротирајуће ветрове око себе, у случају дерехоа ветрови „иду право“ (derecho, отуда и назив) само у правцу у којем се линија претњи креће.